HRBET, Siniša Labrović

Ptice pojejo. Spim na letvenem dnu, dvignem glavo in Snježana na postelji nad mano že gleda svoj mobilni telefon. »Dobro jutro, ljubezen.« »Hvala enako.« Vstanem, preskočimo scanje.

Skuham kavo, dodam mleko. Namočim semena čija, druga semena zmeljem: lan, sončnice in sezam. Dodam jogurt. Medtem ko čakam, da se čija zmehča, na hitro pobrišem kuhinjska tla z dvema listoma mokrega toaletnega papirja, to je dobra vaja za razgibavanje, ker sem v počepu. 

Snježana posluša prvo jutranjo lekcijo nemščine. Postrežem pripravljeno. Snježana vstane. Objameva se in z glavama drug drugemu na ramenih, gledajoča se v obraz, masirava drug drugemu hrbet. Imela sva srečo, oba naju boli hrbet, ustvarjena sva drug za drugega. Zavlečem roke v Snježanine hlačke in poskušam pobožati notranjost kanjona. Zgrabi me za roke in me ustavi: »Čas korone. Nič takega, kar bi naju lahko pripeljalo do izmenjave tekočin!«

Dež trka na okna. Spim na letvenem dnu, dvignem glavo in Snježana na postelji nad mano že gleda svoj mobilni telefon. »Dobro jutro, ljubezen.« »Hvala enako.« Vstanem, preskočimo scanje. Skuham kavo, dodam mleko. Namočim semena čija, druga semena zmeljem: lan, sončnice in sezam. Dodam jogurt. Medtem ko čakam, da se čija zmehča, na hitro pobrišem kuhinjska tla z dvema listoma mokrega toaletnega papirja, to je dobra vaja za razgibavanje, ker sem v počepu. 

Snježana posluša prvo jutranjo lekcijo nemščine. Postrežem pripravljeno. Snježana vstane. Objameva se in z glavama drug drugemu na ramenih, gledajoča se v obraz, masirava drug drugemu hrbet. Imela sva srečo, oba naju boli hrbet, ustvarjena sva drug za drugega. Razmišljam, da bi zavlekel roke v njene hlačke, pa si premislim.

Otroški glasovi na dvorišču. Spim na letvenem dnu, dvignem glavo in Snježana na postelji nad mano že gleda svoj mobilni telefon. »Dobro jutro, ljubezen.« »Hvala enako.« Vstanem, preskočimo scanje. Skuham kavo, dodam mleko. Namočim semena čija, druga semena zmeljem: lan, sončnice in sezam. Dodam jogurt. Medtem ko čakam, da se čija zmehča, na hitro pobrišem kuhinjska tla z dvema listoma mokrega toaletnega papirja, to je dobra vaja za razgibavanje, ker sem v počepu. 

Snježana posluša prvo jutranjo lekcijo nemščine. Postrežem pripravljeno. Snježana vstane. Objameva se in z glavama drug drugemu na ramenih, gledajoča se v obraz, masirava drug drugemu hrbet. Imela sva srečo, oba naju boli hrbet, ustvarjena sva drug za drugega. 

Še nekaj drugega sem hotel, poskušam se spomniti... Ampak kaj....

Izvorno besedilo:

LEDJA, Siniša Labrović

Ptice pjevaju. Ja spavam na podnici, podižem glavu, a Snježana iznad mene na krevetu, gleda već u mobitel. "Dobro jutro, ljubavi." "Hvala, takodjer." Ustajem, preskočimo to da se popišam. Kuham kavu, dodajem mlijeko. Natapam chiu, meljem sjemenke: lan, suncokret i sezam. Dolijem jogurt. Dok čekam da chia omekša, nabrzinu pobrišem pod kuhinje s dva lista mokrog wc papira – dobro je i za razgibavanje jer sam u čučnju. 

Snježana sluša prvu jutarnju lekciju njemačkoga. Poslužujem pripremljeno. Snježana ustaje. Zagrlimo se i s glavama naslonjenim na ramena, obraz uz obraz, masiramo jedno drugome ledja. Imali smo sreće, oboje nas bole ledja, stvoreni smo jedno za drugo. Spuštam ruke ispod Snježaninih gaćica i pokušavam pomilovati unutrašnju stranu kanjona. Ona me hvata za ruke, zaustavlja: "Korona tajm. Ništa što nas može odvesti k razmjeni tekućina!"  

Kiša kuca na prozor. Ja spavam na podnici, podižem glavu, a Snježana iznad mene na krevetu, gleda već u mobitel. "Dobro jutro, ljubavi." "Hvala, takodjer." Ustajem, preskočimo to da se popišam. Kuham kavu, dodajem mlijeko. Natapam chiu, meljem sjemenke: lan, suncokret i sezam. Dolijem jogurt. Dok čekam da chia omekša, nabrzinu pobrišem pod kuhinje s dva lista mokrog wc papira – dobro je i za razgibavanje jer sam u čučnju. Snježana sluša prvu jutarnju lekciju njemačkoga. Poslužujem pripremljeno. Snježana ustaje. Zagrlimo se i s glavama naslonjenim na ramena, obraz uz obraz, masiramo jedno drugome ledja. Imali smo sreće, oboje nas bole ledja, stvoreni smo jedno za drugo. Razmišljam da joj spustim ruke ispod gaćica, ali odustajem.

Dječji glasovi na dvorištu. Ja spavam na podnici, podižem glavu, a Snježana iznad mene na krevetu, gleda već u mobitel. "Dobro jutro, ljubavi." "Hvala, takodjer." Ustajem, preskočimo to da se popišam. Kuham kavu, dodajem mlijeko. Natapam chiu, meljem sjemenke: lan, suncokret i sezam. Dolijem jogurt. Dok čekam da chia omekša, nabrzinu pobrišem pod kuhinje s dva lista mokrog wc papira – dobro je i za razgibavanje jer sam u čučnju. 

Snježana sluša prvu jutarnju lekciju njemačkoga. Poslužujem pripremljeno. Snježana ustaje. Zagrlimo se i s glavama naslonjenim na ramena, obraz uz obraz, masiramo jedno drugome ledja. Imali smo sreće, oboje nas bole ledja, stvoreni smo jedno za drugo. 

Još nešto sam htio, pokušavam se sjetiti... Ali šta...